Kutak za Milicu – Najlepše stvari se ne mogu opisati rečima

“Kažu da se najlepše stvari ne mogu opisati rečima. Valjda je to zato što njih osećamo dušom. Odkad sam tebe srela, znam da su u pravu. Eto, prošle su godine od tada. Ja još uvek tražim pravu reč, osećaj, zvuk ili sliku, koja bi tebe verno opisala. Čitam, slušam, gledam i pišem i ništa.

Čini mi se, da ispišem hiljade i hiljade stranica o tebi, opet ne bih uspela. Ništa te ne može predstaviti tako kao ti sam. A eto, možda ipak mogu pokušati. Hvata me trema unapred, ali hajde...

Recimo to ovako. Svet je stvoren za šest dana, ti si onaj u mojoj glavi stvorio za osam. Ja, koja sam tada bila umorna od svega oko sebe i u sebi, nasmešila sam se opet. Trenutak u kome hvatam sebe kako prvi put posle mnogo vremena pričam s nekim jer to zaista želim, a ne samo iz pristojnosti, nikad neću zaboraviti. Osećaj kad si mi spustio poljubac na obraz za kraj, rekavši da to s poljupcima ide polako, kad ti je do nekog stvarno stalo…Ulio u mene svu sreću sveta za osam dana. Nesebično, široko, jakim mlazevima osmeha.

Sad nisi tu, ali ne žalim se. Ko još može da se pohvali time da je neko stvorio novi svet za njega? Ja sam zahvalna. I srećna sam samo jer znam da si ti srećan. Da mi je neko pričao da ću dostići takav nivo ljubavi, da mi je tudja sreća dovoljna za sopstvenu a bez da su one u vezi jedna s drugom, ne bih mu verovala. Eto.

Cenim taj novi svet. Lakše se nosim sa novim gubicima u životu. Samo se ogrnem tvojim osmehom i već je lakše. I onim tvojim ‘Čuvaj se.’ Za kraj.”


Posvećeno samo životu samom.

 

Milica Keča